O Alergiji

Šta je alergija ?

Alergija je preosetljivost na neke supstance, dok je alergijska reakcija odgovor imunog sistema na u organizam unete alergene supstance. Nosioci supstanci (alergena) koji izazivaju alergijsku reakciju mogu biti hrana, spore, delovi tela zivotinja, otrov insekata, polen itd.

Kako nastaje ?

* kliknite na diagram radi uvećanja

Normalno imuni sistem funkcioniše kao odbrana od štetnih agenasa (npr. bakterija i virusa). Kod većine alergijskih reakcija imuni sistem reaguje na alergen kao na štetni agens.

Pri prvom kontaktu sa alergenom organizam produkuje veliku količinu antitela (IgE). Ova antitela su jedinjenje proteinske prirode i ona su karakteristična za svaki alergen (npr. za različite vrste polena).

Molekuli imunoglobulina E (IgE) se u organizmu pričvršćuju za mastocite (ćelije prisutne u mnogim tkivima) i za bazofilne granulocite (ćelije koje se nalaze u krvi).

Kada alergen ponovo dospe u organizam, on se kači za IgE pričvršćene za gore pomenute ćelije. Kontakt IgE i alergena predstavlja signal za mastocite i bazofilne granulocite da proizvedu i oslobode snažne inflamatorne materije kao što su histamini, prostaglandini i leukotrieni. Efekat delovanja ovih hemijskih materija na različite delove tela izaziva simptome alergijske reakcije.

Kod alergije na polen mogu se primetiti sledeći simptomi:

kijanje; svrab u predelu nosa, grla i očiju; tamni krugovi oko očiju (uzrokovani ograničenim protokom krvi oko sinusa); suzne oči; konjunktivitis; rinitis.

Neki ljudi, alergični na polen, mogu razviti astmu.

Kako se leči ?

Postoje tri osnovna postupka u lečenju alergija, a to su:

izbegavanje alergena
uzimanje lekova koji smanjuju simptome (neutrališu oslobođene aktivne hemijske materije)
imunoterapija ili kombinacija ovih metoda

Izbegavanje polena je teško ali praćenje sledećih saveta može pomoći:

Ispitajte se koje su to biljne vrste na čiji ste polen alergični
Potražite savet lekara koji lekovi će vam olakšati simptome (Zapamtite da većina lekova najbolje deluje ako se primene pre nego što se simptomi pogoršaju).
Koristite prebrojavanje polena (aeropalinološke izveštaje). I prema izveštajima organizujte Vašu aktivnost.
Ostajanje što je duže moguće u zatvorenom prostoru tokom sezone cvetanja biljaka na čiji polen ste alergični, a kišne dane birajte za šetnju.
Imajte na umu da su dani sa niskom relativnom vlažnošću vazduha i slabim vetrom izrazito pogodni za oslobađanje polena u vazduh.
Nosite sunčane naočare da bi se zaštitile oči od polena. (Najbolji efekat imaju naočare sa štitnicima sa svih strana okvira).
Ne kosite travnjak i ostajte unutra kada se to radi. (Ako ne možete da izbegnete košenje nosite masku).
Često košenje travnjaka će sprečiti cvetanje trave. (Ipak trave se vremenom prilagode da cvetaju čak i ako ih nisko kosite)
Redovno uređujte zakorovljene površine.
Držite zatvorene prozore u kući a posebno u kolima.
Idealno za hlađenje i provetravanje je upotreba klima uređaja, jer će to znatno smanjiti unos polena.
Ako ne možete priuštiti kola sa klimom, razmislite o ugradnji filtera na sistem za ventilaciju.
Ne boravite u parkovima ili na selu tokom sezone cvetanja biljne vrste na čiji ste polen alergični.
Izbegavajte šetnju pored i kroz zakorovljene površine.
Planirajte svoj odmor tako da izbegnete sezonu cvetanja određenih alergenih biljaka.
Ako ste alergični na polen biljne vrste koja je ispred vašeg prozora, odstranite je.
Da biste odstranili polen sa kose, tuširajte se kad dođete kući.
Često umivajte lice i oči.
Izbegavajte sušenje veša na otvorenom.
Pacijenti koji i uprkos primeni ovih jednostavnih mera predostrožnosti, imaju jake alergijske simptome, treba da razmisle o terapiji desenzitizacije.

Kada počne hladno i vlažno vreme uglavnom prestaju tegobe izazvane alergijom na polen.

Ukoliko se alergijska reakcija nastavi, pogotovo kada duže vreme boravite u zatvorenom prostoru, moguće je da ste alergični na mnogobrojne alergene koji se mogu naci u kucnoj prasini tj. da imate takozvanu

INDOR ALERGIJU